Kad proporcije dužine i širine kod različitih spora istog primerka nisu jednake: 3b.
Alantoidne spore.
Kobasičaste spore, irnaju oblik kobasice, odnosno potkovice. Kod mnogih Ascomyceta, posebno u rodovima Eutypa, Diatrype, Diatrypella, ili kod Vuilleminiae comedens.
Jamice između rebara kod smrčaka, na površini nose himenijalni sloj. Labirintne a.: 91. Nepravilne a.: 92, 92a. Sekundarne a.: 93.
Amygdaliformis - bademolik.
Oblik spora većinom kod koprenjača, Cortinariaceaea. Bademolike spore: 19c, 57c.
Amiloidnost.
Reakcija pojedinih elemenata gljive (spora, hifa, porusa u askusima itd.) na Melzerov reagens i druge jodne preparate. Ako je reakcija pozitivna, oni se oboje (zeleno) plavo, ljubičasto, sivo ili crno, a ako su "neamiloidni", tada pod delovanjem joda ne menjaju boju, ili se oboje drukčije. Ponekad se amiloidnost može ustanoviti makroskopski, npr. kod krasnica (rod Russula); kapne se kap Melzerovog reagensa na dovoljno debeo sloj otrusine. Amiloidnost je veoma značajan taksonomni podatak.
Anastomoza.
Poprečne veze u vidu žilica, grananja, mostića; npr. između lamela: 48a.
Stanjeni, peteljkasti vrh spore, kojim je ona bila vezana za sterigmu. Primeri se mogu naći kod gotovo svih nasadnjača: oznake b ili c uz brojeve od 1-82. (V. i Predapikalno polje.)
Apikalan
- koji leži na vrhu. Suprotno: bazalan.
Apofiza.
Prstenoliki grlić na vratu (ispod endoperidije) kod nekih zvezdača.
Apotecijum.
Plodište kod pločarica, Discomycetes, u obliku zdele, tanjira, ravne pločice ili leće, s otvorenom gornjom površinom, koja se sastoji od askusa sa sporama i besplodnih parafiza: 83a, 84, 94, 95, 100.
- subhimenijalni sloj, sloj mesa u koji urastaju himenijalni elementi. Naziva se i podnicom. Kod nekih vrganjevki može biti drukčije boje nego meso pod njom: 64a.
Baza stručka.
Stručak odozdo, njegov krajnji donji završetak, obično obrastao bazalnim micelijumom, tj. onim delom micelijuma koji prianja uz stručak i s njime se zajedno često izvlači iz supstrata: 22b.
Kod nasadnjača, klasa Basidiomycetes, kojoj pripada većina klobučarki, tj. gljiva s uočljivim šeširom i stručkom - rasplodni organ mahom batinastog oblika, na koji su nasađene spore: 48c.
Himenofor u obliku cevčica, uspravno usmerenih i stisnutih, smeštenih ispod šešira kod čvrstocevki, Polyporaceae i vrganjevki, Boletaceae: 75, 66a, i kod jetrenjače: 74.
Besplodne ćelije/stanice unutar plodnice gljive kod Basidiomyceta, kao i u nekim drugim delovima: 48a. Ako cistide imaju vrlo debele dlačice, nazivaju se metuloidama: 24c. Poneke su i okrunjene kristalima, najčešće kod cepača: 28b.
Reagovanje spora, hifa ili drugih elemenata gljive na Melzerov reagens ili druge jodne preparate crvenosmeđom, žućkastosmeđom ili lilasmeđom bojom.
Dijafragma.
Tanka opna koja razdvaja glebu i subglebu: 70a(5).
Dimitna trama.
Trama složena od dva tipa hifa: generativnih i skeletnih, odnosno generativnih i vezivnih. Većinom slučaj kod granjača, Clavariaceae.
Disk.
Teme, središnja zona šešira. U drugom smislu: gornja površina kod pločarica, Discomycetes.
Diskomiceti (Discomycetes).
Gljive mešinarke koje imaju apotecijum.
Dlačice.
Sterilni elementi na oštrici lamela, pridaju im, kao i ceilocistide, svetliji ton: 7c.
Doba.
Sezona jedne vrste, već prema vremenskim prilikama, nije konstantna, tako da se navodi razdoblje od nekoliko meseci unutar kojega se ona može pojaviti. Neke vrste javljaju se i po dva, pa i više puta u toku godine na istom mestu. Što se gljiva ranije u godini javlja, to (osim isključivo proletnih gljiva) kasnije u godini istrajava (osim isključivo jesenskih gljiva). Doba sazrevanja kod tartufa i nekih drugih podzemnih vrsta ne podudara se s dobom njihovog javljanja, jer se kod njih plodište javlja i do šest meseci pre nego što sazre.
Dužina
spora i drugih mikroelemenata izražena je brojevima ispred razlomne crtice.
- igličaste spore; sekcije gljiva s igličastim sporama.
Egzoperidija.
Vanjski, većinom deblji omotač kod utrobnjača, Gasteromycetes: 70a (1).
Ekscentrični stručak.
Stručak koji ne urasta tačno po sredini u šešir, nego postrance, tako da je s jedne njegove strane znatnije veća površina šešira nego s druge: 77a.
Eksudat.
Izlučevine iz pojedinih elemenata gljive. U obliku nagomilanih kapljica, koje se nalaze izvan spora; čest slučaj kod smrčaka: 90. Kapljasti eksudat iz vrha cistida: 44c (gore), štapićasti: 4c (dole). Oblačasto-razliven iz bazidijuma: 37b.
Eliptične spore.
Većina svih gljiva ima manje-više pravilno eliptične spore: 73c. Neke imaju i eliptičan šešir: 22.
Endoperidija.
Kad gljiva ima dva omotača, unutrašnji se naziva endoperidijom: 70a (2).
Epikutis (epicutis).
Ako se kožica šešira sastoji od dva sloja, tada se gornji, vanjski, naziva epikutisom.
Epifragma.
Kod gnezdača, Nidulariaceae (Nidulariales?), tanka opna koja odozgo zakrivljuje plodište pre nego ono sazre.
Epitecij.
Sloj kao pokrov nad askusima, nastaje slepljivanjem vrhova parafiza. Većinom kod lihenizovanih vrsta, red Lecanorales.
Eumediteran.
Pravi Mediteran, mediteransko područje u užem smislu, kod nas mahom uz jadransku obalu i po otocima; uglavnom područja do kojih dopire vegetacija česvine (Quercus ilex) i alepskog bora (Pinus halepensis). Što idemo južnije, taj je pojas sve širi prema unutrašnjosti, posebno duž rečnih dolina. (V. submediteran.)
Ekskipulum (excipulum).
Vanjski sloj apotecijuma, tkivo nasuprot himenijuma: 83a (1), 94b. Između njih nalazi se meso apotecijuma, hipotecijum, odnosno medula.
Zrnoliki aspekti - u sporama: 13c, 59b; u bazidijumima: 37b. Prostim okom vidljive, s unutrašnje strane šešira kod smrčaka: 89a. Skrutnute izlučevine po stručku i porama kod roda Suillus: 68.
Grmolik rast gljiva.
Pojava kad je više primeraka spojeno barem u dnu stručka: 14, 40, 75.
Gljiva koja podnosi, a ponekad i traži prisutnost soli u supstratu: 2.
Hemijske reakcije.
Promena boje mesa, građevnih i rasplodnih delova gljive pod delovanjem različitih hemikalija. Postoje karakteristične reakcije za cele rodove (recimo na željezni sulfat kod krasnica, Russula), ali značajnije su one koje su specifične i karakterstične za određenu vrstu. Ispitivanje hemijskih reakcija ima tako i sistematsku, taksonomijsku i dijagnostičku vrednost. Makroskopske reakcije dosad su se najviše ispitivale na koprenjačama, Cortinariaceae, vrganjevkama, Boletaceae i krasnjačama, Russulaceae.
Henrijev reagens
- TI-4.
Hife.
Građevni elementi gljiva, većinom cilindričnog i cevastog oblika. Razlikuju se tri osnovna tipa hifa: generativne, vezivne i skeletne. Hife trame: 82c. Gradnja hifa, v. Tekstura.
Hijalin (hyalin)
- proziran, bezbojan.
Hilum, hilus.
Mesto pod sterigmom, u spori, oko kojega se odvijaju najdinamičniji procesi.
Himenijum.
Plodnica; rasplodni organ, odnosno sloj u kojem se plodnica nalazi. Primer: 83a (2).
Meso između himenijuma i ekskipuluma kod Discomyceta.
Histerotecijum.
Plodište po obliku, a često i po boji nalik na zrnce pržene kafe, otvara se jednim uzdužnim rascepom. Histerotecijume nalazimo većinom u razredu Histeriales (klase Ascomyceta).
Holotip.
Uzorak gljive na osnovi kojega je autor imenovao jedan takson.
Homotetične spore.
Spore jedne vrste, pa i u istog primerka, koje variraju u veličini, međutim zadržavaju iste razmere između dužine i širine: 71c.
Higrofan.
Kad je vlažan, tada je tamniji ili druge boje nego kad je proosušen. Termin se većinom upotrebljava u odnosu na šešir, međutim ponekad i u odnosu na stručak i meso: 29.
Naziv za prvi stadijum razvoja povojnjača, Amanitae, dok još celo plodište obuhvaća opšti veo, velum universale, poput kakve kožnato-opnaste tvorevine: 6ab.
- uglavnom široko eliptičan, ali s jedne strane pomalo uži. Izraz se većinom koristi u vezi sa sporama:10b.
Jamica.
Česta na stručku u nekih mlečnjača, smrčaka i hrčaka: 30, 88a. Na šeširu: 47 - odlikuje rodove Omphalina, Rickeniella i Haasiella, kao i podrod rudoliski, Leptonia.
Lamele ili cevčice obrazuju jarak oko stručka kad se naglo sužavaju ("kružŠn]olisno sužene" nazivaju se zbog toga što je to najkarakterističnija pojava kod kružoliski, rod Tricholoma): 55a. Cevčice obrazuju dubok jarak kod turčina i deda, rod Leccinum: 66, 67. "Toboganski jarak": 18a.
Jastučast šešir.
Najzastupljeniji oblik šešira. On je manje-više pravilno zaobljen, konveksan: 1, 36b, 38, 58.
Jezgra spora
- sadržaj spora.
Jezgra stručka.
- sredina stručka; kod mnogih rodova karakteristično mekša od kore, većinom trstikasto-spužvasta: 48a.
Spore kod kojih se dužina menja, čak i kod istog primerka, ali širina je uvek ista.
Kalijumova lužina, KOH.
Mnogo upotrebljavani reagens; za makroreakcije uzima se 20-40%-tna, a za mikroreakcije 2-5-l0%-tna. U njoj refraktivne kapljice masti poprimaju (crveno)smeđu boju.
Kapljasta površina šešira.
Tamnije prošarana površina šešira u obliku kaplji: 20 (levo). Kapljasti oblik spora: 14c
Kaplje, kapljice.
Vide se pod mikroskopom često u sporama i hifama, bazidijumima i askusima. Potiču ili od masnoća ili od glikogena. Većinom jako lome ("refraktuju") svetlo, pa zeleno- ili belo--žuto blistaju: 58b, 72c, 73c, 85c, 86c, 88c.
Kapilicijum.
Snop pojačanih hifa kod Gasteromyceta i Myxomyceta: 70c.
Karpofor
- plodište, plod gljive u celosti.
Kašikast apotecijum
- čest oblik kašikice kod Discomyceta: 98.
Kaulocistide (caulocystide).
Cistide po površini, odnosno u kožici stručka; 52b.
Klični porus - klični otvor.
Utanjeno mesto nasuprot apikule (v. Apiculus) iz kojega izbija klična hifa. Samo kod nekoliko rodova jasno uočljiv: 22d, 53b.
Prstenoliki obruč koji odvaja lamele od stručka. Naročito raširena pojava kod pritajnica, rod Marasmius, i kod nekih Lepiota.
Kolina vrsta (collinus).
Vrsta koja živi na brežuljcima do 500 m nadm. vis.
Kolumela (columella)
- stožer. Stubić koji se kao stožer uzdiže do različitih visina od baze kroz središnji deo glebe, odnosno sporangijuma; kod mnogih utrobnjača i nekih Myxomyceta
(npr. Physarum leucophaeum Fr.).
Komorasto šupalj stručak.
Nekontinualno, isprekidano šupalj stručak; šupljine krupnije: 69a. Uže šupljine nazivaju se pukotinastim: 52a.
- čunjast, u obliku stošca. Koničan šešir: 28, 89.
Konidije, konidiospore.
Spore nastale aseksualnim putem, raspadanjem hifa. Njima nasuprot razlikuju se s jedne strane bazidiospore, s druge ascospore - i jedne i druge nastale na rasplodnim organima ili u njima.
Kontinent, kontinentalna vrsta.
Gljiva koja raste u unutrašnjosti, izvan direktnijeg uticaja mediteranske klime.
Kopča - šnala (spona).
Kod mnogih gljiva generativne hife imaju poprečnu izraslinu, nalik na članak ili kralješnjak, u blizini septi. Oko kopči nalazi se mesto deobe jezgra. Postojanje, odnosno odsutnost kopči ima ponekad taksonomski značaj. Kopče se nalaze prvenstveno kod Basiodiomyceta i dolaze samo u onim taksonima koji poseduju septe (poprečne zidove u hifama).
Koprena - cortina.
Posebni veo u obliku paučinastih niti, koje se pružaju od ruba šešira do mesta na stručku gde je kod drugih gljiva prsten. Koprena štiti mladi himenijum. Nalazimo je kod koprenjača, Cortinariaceae, cepača (Inocybe), plavulja (Hebeloma) i kod još nekoliko rodova: 17. Kod odraslih primeraka se često gubi, ili ostavlja za sobom tek nekoliko prileglih niti, otrusinom smeđe obojenih: 17.
Koprofilan (coprophilus)
- koji raste na đubrivu ili pođubrenim mestima.
Kora.
Čvršći, gušći splet (ojačanih) hifa pri površini gljiva, posebno njihovih sklerocijuma. Kora stručka - deblji i čvršći sloj stručka pri površini, obično krući od jezgre: 6b.
Koren.
Znatno sužen bazalni i podzemni deo stručka što podseća na koren biljaka: 62a, b. I sam bazalni micelijum može biti u obliku korena: 22b, c.
Stvorevine mahom nastale od kalcijumovog oksalata, često obrazuju venac ili krunu na vrhu cistida (posebno kod cepača, Inocybe, ali i kod drugih rodova i vrsta): 18c, 24c. Izdvojeni kopljasti kristali mogu se naći kod nekih vrsta i u trami lamela, recimo kod Amanitae vernae. Kockaste kristale nalazimo uglavnom kod nekih granjača, Clavariaceae.
Od drukčijeg tkiva sastavljene krupnije izrasline većinom po površini šešira, ali često i stručka. Lapovite krljušti: 2a; crepolike: 22; trouglaste ili ušiljene: 10a, 28; ljuskave: 5a, 34, 39; piramidalne: 70 (desno). Krljušti od ljuski razlikujemo po tome što su one pretežno sastavljene od snopova vlakana, dok su ljuske kožnato-celovite. Prelazni oblici između dva nastaju kad su vlakna u snopovima tako gusta da se spajaju.
Kod mnogih Bazidiomiceta nosioci himenijuma. Himenijalni sloj prekriva većinom celu površinu lamela, osim u nekim slučajevima kad ne dopire do oštrice ("sterilna oštrica"). Lamele su s donje strane šešira zrakasto raspoređene i teku od ruba šešira do stručka. Prema tome kako su prirasle uz stručak, često razlikujemo i rodove jedan od drugog. Lamele imaju sve vrste od 1. do 57.
Lamelete.
Rubne lamele, kratki začeci lamela uz rub šešira koji ne dopiru mnogo dalje od njega: 54.
Lamelule.
Kraće lamele, duže od lameleta, koje ne dopiru do stručka, već završavaju na trećini, polovini i sl. pune dužine lamela: 29a.
Krpasto-kovrdžavo, oblo porubljeni ili oštro usečeni krajevi većih površina šešira; nalaze se kod mnogih klobučarki i kod lisičarki. Lapi kod hrčaka: 85, 86.
Larmiformis
- suzolik, zapravo kapljast. Larmiformne spore: 14c.
Lateralan
- postran, koji stoji postrance. Lateralan stručak stoji prema šeširu kao drška prema lopati: 74.
Lektotip.
Primerak izabran između originalnog materijala, da bi u nedostatku ili nedostupnosti holotipa poslužio kao tip za nomenklaturu.
Leiosporae.
Rodovi ili sekcije gljiva, koje se odlikuju glatkim odnosno golim, neornamentisanim sporama. Većina svih gljiva.
Lenticularis - lećast.
Lentikularni apotecijum: nagore, kao leća izvrnut.
Levkast (infundibuliformis).
šešir u obliku levka: 13, 13b, i mnogi drugi, posebno iz rodova Clitocybe, Lactarius, Cantharellus, Cantharellula.
Lignikolan
- koji živi i raste na drvetu.
Listićavke - Agaricales.
Gljive koje poseduju lamele, a spadaju u Bazidiomycete. Većina šeširastih gljiva, npr. ...Brojevi 1-57.
Najznačajniji reagens u mikološkim istraživanjima, izaziva pojavu amiloidnosti, odnosno dekstrinoidnosti; ako reakcija nije pozitivna, takođe ima taksonomski značaj. Dobija se od 0,5 g joda, 1,5 g kalijumovog jodida, 20 ml destilovane vode i 20 ml klornog hidrata (poslednji se sastojak stavlja tik pre upotrebe).
Membrana
- zid. Kod spora: 22d (2) i (3), 70c (1); kod cistida, kao oklop debela: 24c. Sve hife i svi građevni i rasplodni elementi gljiva imaju zidove različite debljine. Prema debljini membrane hifa kod capica, Ramaria npr., razlikuju se dve velike sekcije.
"Pravo stablo" gljive, njen vegetativni, u supstratu skriveni deo, iz kojega se razvijaju plodišta, ali ona mogu i godinama izostati a da micelijum i dalje raste. Izgrađen je mahom od paučinasto, končasto ili konopasto građenih debelih i razgranatih hifa. Kod mnogih vrsta razvija se podzemno svake godine između 30 i 110 cm ravnomerno uokrug, tako da nastaju "krugovi" ili "vrzina kola".
Mikoriza (mykorrhiza).
Simbioza gljive i drveta. Hife micelijuma protkivaju i menjaju vrhove korena na taj način da se između gljive i drveta omogućuje razmena materije, obostrano korisna. Mnoge vrste gljiva, pa i cele njihove porodice, ne mogu bez ovog zajedništva s drvećem. Postoji tzv. obligatna mikoriza, pri čemu se strogo bira partner (recimo, samo određena vrsta bora), i fakultativna mikoriza, kad se partner može i zameniti.
Mikron
- µm (ili mi) - iznosi jednan hiljaditi deo mm. Osnovna mikroskopska jedinica.
Nepregledna klasa gljiva, brojnija i sa više vrsta od Bazidiomiceta, nasadnjača.
Mleko.
Kod mlečnjača, Lactarius, kao i kod nekih vrsta iz drugih rodova (prozirki, Mycena ili krasnica, Russula) sok sadržan u posebnim ćelijama, tzv. laticiferama; ističe kao mleko kod ozlede mesa ili lamela: 30.
Monomitna trama.
Trama jedinstveno sastavljena od jedne vrste hifa, odnosno ćelija.
Uže ili šire područje spore uz apiculus, obično lišeno ornamenata, što je vidljivo naročito kod mnogih predstavnika rodova Russula i Lactarius. (V. Apiculus.)
Delimičan ostatak vela opnaste naravi, prirubljen oko stručka, obično u gornjoj polovini: 3a. Dvostruki prsten: 1a, 2b.
Prugaste spore:
21c, 34b, 79b.
Pruniformis
- u obliku šljive.
Prutići.
Himenofor kod lisica i trubača (Cantharellaceae). Prutići mogu biti nalik listićima kad su gušći i tanji, međutim oni nemaju oštricu, nego su odozgo zaobljeni, odnosno tupi. Izgledaju kao žilice koje teže grananju: 71, 73ab.
v. Prosenhym. Građa gljiva nalik građi biljaka, tj. izgled sastava koji na tankom preseku više ne pokazuje nitasti oblik hifa, nego se one ukazuju kao ograničeno izodijametrične, okruglaste ili poliedrične ćelije. Takav sastav nalazimo, npr., u mesu šešira kod Russula i Lactaria, u peridiji Lycoperdaceaea, u mnogim sklerocijumima, u ekskipulumu mnogih Discomyceta. Razlikuje se od biljaka time što se ćelije ne dele sukcesivno i naizmenično u dve do tri dimenzije (izuzetak jedino u peritecijumima). Nasuprot tome, prozenhim ili plektenhim predstavlja tipični sastav gljive u obliku unakrsno isprepletenih ili paralelnih niti; u drugom slučaju niti se drže zajedno zahvaljujući jednoj lepljivoj izlučevini, ili su pak koso ili poprečno postavljenom hifom povezane u obliku slova H (textura porrecta). V. Tekstura.
Pseudotecijum.
Plodište nalik na peritecijum.
Pustenast (tomentosus)
- plišast, baršunast stručak - nalazi se, npr. kod Flammulinae velutipes ili Paxillusa atrotomentosusa, i kod Oudemannsiellae longipes. Pustenast je šešir kod mnogih Boleta, Lactaria i Russula.
Plodište, cela gljiva kao nosilac plodnice. U užem smislu: plodište Gasteromyceta, ako je nalik na klobučarku, tj. ako ima tendenciju da se stručkoliko jako izduži ispod jednog "šešira".
Rektangularne spore
- kvadrataste s.
Reniformis
- koji je u obliku bubrega. Većinom se koristi u odnosu na spore.
Odebljani ogranci micelijuma, nalik na konop, pa i odeblje uže (recimo kod puzice, Armillariella mellea), sa specijalno zadebljanim zidovima: 22c.
Ruderalan (ruderatus)
- koji živi na smetlištima, kultivisanim mestima, u naseljima; u širem smislu: gljiva koja živi na poršinama izmenjenim ljudskom delatnošću. Mnoge gnojištarke (Coprini), kao i smrčci (Morchellae), ruderalni su.
Grupa gljiva koje se po jednom istaknutom obeležju razlikuju od ostalih iz istog roda. Npr. sekcija Rubescentes kod Agarica, koja obuhvaća sve vrste kod kojih meso pocrveni, za razliku od sekcije Flavescentes, predstavnici kojih požute.
Sekundarne spore.
Iz normalnih spora deobom izlučene manje spore, takođe sposobne za klijanje. Pri tome one su vezane za matičnu sporu, ili se pak ova može raspasti. Česta pojava kod nekih Ascomyceta, recimo rod Ascocorine, zbog čega se takve spore nazivaju i askokonidijama.
Septa (septum).
Poprečni zid hifa, spora: 87b (treća), parafiza: 88c, ili bazidijuma: 80b.
Setae.
Smeđe, ojačane, ušiljene cistide kod nekih Polyporaceaea (npr. Hymenochaete).
- lamele koje se spuštaju manje ili više niz stručak: 13b, 21a, 42a.
Sklerocijum.
Trajni micelijum, sastavljen od gustog spleta hifa, stvrdnutog kao okamenjena ili odrvenela stvorevina, s ležištem u supstratu, ali izvan samog plodišta. Služi kao rezerva hrane, za preživljavanje u nepovoljnim uslovima. Iz sklerocijuma mogu uvek ponovo izrastati nova plodišta. Primeri: rod Sclerotinia i Polyporus tuberaster.
- lamele koje ne dopiru do stručka: 2c; izbačeno slobodne su s još većim razmakom od stručka: 57a. Slobodnavolva - koja gornjim krajem ne prileže uz stručak: 7a. Slobodanšešir - kod smrčkovica ne dotiče donjim rubom stručak i samo se vrhom drži na njemu: 96a.
Rasplodne ćelije gljiva, velike u proseku nekoliko mikrona do nekoliko desetina mikrona. Rađaju se ili spolja, na bazidijumima, ili unutar jedne mešinaste ćelije, askusa. Sazrevanje spore: 98c.
Sporangijum.
Plodište Myxomyceta, većinom sa stručkom (druga faza razvoja).
Donji, uži, od šešira jasno razlučiv deo gljive. Može biti iste konzistencije kao i šešir - tada je "kontinualan", neodvojiv, a može biti i drukčijeg sastava - tada je "diskontinualan", odvojiv od šešira. Sve listićavke, Agaricales, kao i sve vrganjače, Boletales, imaju stručak, ali i neke rupičarke, Polyporales, utrobnjače, Gasteromycetes, granjače, Clavulina pa i Myxomyceti. Stručke imaju i smrčci, hrčci i hrčići, a pločarice, Pezizaceae, počesto imaju samo stručkoliko izduženo i sa supstratom sraslo dno apotecijuma, koje ponekad može izgledati kao pravi stručak (usp. 95a).
Subalpinska vrsta
nasejava pretplaninske šume i pašnjake.
Subgleba.
Donji sterilni i istrajniji deo utrobnjača, Gasteromycetes: 70a (4).
Subhimenijum.
Tkivo neposredno ispod himenijuma, sloj iz kojeg himenijum izrasta.
Područje u fitocenološkom i mikološkom pogledu između Eumediterana i kontinenta, po vrstama i zastupljenosti gljiva bliže Eumediteranu nego kontinentu. Kod nas on obuvata većinom jugu okrenute padine planinskih lanaca usporednih s morem, i niže delove južnih krajeva, makar bili i dublje u kopnu (Makedonija, južna Hercegovina, Dalmatinska zagora, Crnogorsko primorje, velik deo Istre i unutrašnjosti severnojadranskih otoka).
Suprahilarna depresija.
Ulegnuée spore iznad apiculusa, nad hilumom; postrance gledano, spori pridaje oblik opanka. Posebno izrazita kod većine vrganjevki (br. 58-69) i rupičara.
Supstrat.
Podloga na kojoj gljiva raste.
Suze.
Prozirne kapljaste izlučevine iz lamela, vrha stručka ili pora kod nekih vrsta gljiva: 31.
Gornji, širi, nadsvođeni deo gljive, na kojemu, i podno kojega, se nalazi himenijum.
Širina.
Širina ili promer šešira meri se od ruba do ruba u ravnini, a ne preko neravnina i ispupčenja njegove površine. Na nju se odnose brojevi iza riječi šešir, a pri tome se misli samo na odrasle primerke; prvi broj označava minimalnu, drugi maksimalnu širinu (u zagradi = iznimno). Širina stručka, odnosno debljina stručka meri se na najtanjem i najdebljem mestu, i na preseku koji prolazi tačno kroz sredinu. Označena je brojevima iza razlomne crte, dok ispred nje brojevi govore o visini stručka. Širina spora, bazidijuma, cistida, askusaiparafiza takođe je navedena iza kose crtice razlomka, a vodoravna crtica znači "do", govori dakle o mogućem rasponu. Meri se na najširem mestu.
Šupalj stručak: 25a.
Tanjirasto udubljen šešir: 46b. Tanjirasti apotecijumi su veoma česti.
Takson (vrsta).
Pojam koji objedinjuje sve nepromenljive i ustaljene osobenosti jedne forme po kojima je možemo jasno razlikovati od svih drugih kao samostalno jedinstvo. Zato on izražava nivo srodnosti između gljiva, tako da postoje "niži i viši taksoni". Npr., viši takson u odnosu na vrstu (species) je rod (genus), a ovaj je opet niži takson u odnosu na porodicu (familia). Taksonomski značajna osobina je ona koja je ključna u sisternatskom, i, prema tome, u determinacijskom pogledu.
Izgled sastava hifa na tankom preseku.
Textura globulosa - u obliku izodijametričnih, okruglastih stanica: 66c.
Textura angularis - u obliku poligonalnih stanica.
Textura prismatica - u obliku paralelnih hifa pregradnim zidovima pregrađenim na paralelopipede.
Textura oblita - u obliku veoma izduženih usporednih hifa.
Textura intricata - u obliku na sve strane isprepletenih i izukrštanih hifa: 94c.
Textura epidermoides - u obliku krivudavih i crvolikih stanica što većinom izgledaju poput labirinta.
Prve tri teksture spadaju u pseudoparenhim, druge tri u prozenhim (plektenhim).
Tiriotecijum.
Vrlo malen, pljosnat askokarp, iz razreda Hemisphaeriales.
Ograđena kružna mesta ćelijskog soka u protoplazmi; nalikuju kapljama, samo su većinom slabije vidljive, jer se pretežno sastoje od vode. Česte u sporama Amanita, ali i kod drugih rodova.
Valekula.
Kanali između donjeg ruba kapice i stručka kod nekih smrčaka, nadsvođen opnom: 88 (levo).
Varijetet (varietas, var.).
Odstupanje od tipa jedne vrste u nekoliko nebitnih, manje bitnih momenata.
Vene (Venae)
kod gomoljača, Tuberaceaea, većinom su drukčije, svetlije boje od okolne trame. Na preseku se vide u obliku razgranatih žila. Venae externae prodiru spolja, počevši od peridije, kao produžetak pukotina, dok venae internae nastaju iznutra, rascepom same trame; uz njihove rubove razmešten je himenijalni sloj: 99.
Delimični veo ("zastorak", velum partiale) zakriljuje lamele kod mladih listićavki, pa od njega, kad raspukne pri rubu šešira, nastaje prsten ili manšeta: 3b. Opšti veo, ovojnica ili povojnica, velum universale, štiti u mladosti celi karpofor, pa od njega nakon raspucavanja ostaju fragmenti po šeširu i stručku: 11a, 9, kao i u nekim slučajevima volva, "čizmica" ili "vrećica" oko dna stručka: 6a, 6b, 7a, 8a, 9a.
Virguliformis
- u obliku zareza, interpunkcijskog znaka, kao spore, recimo, kod mediteranske češnjevke, Marasmius scorodonius var. virgultorum.
Visina
šešira. Meri se od nivoa himenijuma do temena. Visinastručka: od baze stručka do himenijuma. Visina apotecijuma meri se od njegova dna u supstratu do nivoa najviše izdignutog ruba, a visina "glave", "kapice", "šešira" kod smrčaka, hrčaka i srodnika od mesta gde se stručak završava, odnosno, gde se počinje širiti, pa do temena.
- izdužen i na oba kraja sužen. Vretenast askus: 93c. Vretenaste spore: 66b, izduženo-vretenaste: 67c, 87b. Stručak je vretenast naročito kod korenovki, rod Collybia, recimo kod hrastovače, Collybia fusipes.
Vrsta (species, sp.).
Najniži, osnovni takson u botanici, pa i u mikologiji. Ona okuplja toliko karakteristika koliko je neophodno da bismo jednu gljivu mogli smatrati samostalnim i od drugih jasno razlučivim bićem. Pojam vrste mora biti dovoljno uzak kako bi postavio granice prema svakoj drugoj vrsti, ali i dovoljno širok ("varijacijska širina") da se unutar njega mogu dopustiti manja (obično tek u boji ili veličini) ili pak veća odstupanja; u drugom slučaju vrsta ima svoje "forme", "varijetete" i "podvrste" (f., var., sp.).
Vršci.
Krajnji gornji završeci kod granača, Clavariaceae - zupčasti, češljasti, u obliku rogovlja, vila ili pak zatupasti: 78b, 80a, 81b.
Drugom bojom ili plastično označeni koncentrični krugovi na šeširu: 32. Partije drukčije obojene ili ornamentirane na stručku, recimo kod Tricholomae albobrunneum ili Xerocomusa armeniacusa.
Zrnato-hrapava kožica ("peščana"): 59.